Dokazi i zataškavanja
Neki takođe tvrde da su ogromnu količinu materijalnih dokaza brzo, ali ponekad trljavo, zabašurili vladini činovnici, ne uvek u uniformama, sa ciljem da sačuvaju stanovništvo psihološki nepripremljeno za društvene, teološke i bezbednosne implikacije takve stvarnost.
Postoje raštrkani izveštaji o zataškavanju dokaza u vezi sa NLO-ima kroz mnogo decenija:1950. Nikolas Marijana je snimio na film neke neobične objekte na nebu i na kraju film predao američkom vazduhoplovstvu, ali je insistirao da su najbolji kadrovi objekata bili uklonjeni sa filma kada mu je bio vraćen; 1960. Žak Vale je saopštio da je bio svedok kada su bile uništene izvesne trake na kojima se vidi nepoznati objekat koji nadleće zemlju.
Zataškavanje dokaza koji potvrđuju postojanje vanzemaljskog života je počelo da se razmatra posle otkrivanja pulsara. Astrofizičar Piter a. Sturok je napisao da 'kada su bili otkriveni prvi regularni radio signali pulsara, kembrički naučnici su ozbiljno razmatrali mogućnost da možda potiču od neke vanzemaljske civilizacije.Razmatrajući ovu mogućnost, odlučili su da, ukoliko se to pokaže tačnim, oni ne mogu izaći u javnost bez prethodnog dogovora sa vlastima. Čak je bilo i diskusije o tome da li je u najboljem interesu čovečanstva uništiti dokaze i zaboraviti na sve!'.
